Teva i zdravlje

TEVA Serbia d.o.o.

Teva Serbia, kao jedna od najmlađih Tevinih firmi, u budućnosti će raditi na razvoju, snabdevanju i promociji, kako portfolija Tevinih preparata u srpskom zdravstvu, tako i u promociji zdravih vrednosti u toj oblasti - povećanju konkurentnosti i kvaliteta lekova, praćenju i podržavanju savremenih medicinskih trendova i podršci u obrazovanju kako svojih kadrova, tako i kadrova u zdravstvenom sistemu Srbije.
Poslovanje, informacije i komunikacija kompanije Teva Serbia prema svim činiocima srpskog zdravstvenog sistema uvek će biti u duhu Tevine globalne poruke: "We make quality healthcare accessible around the world!"

Teva Serbia uvek će nastojati da u svim aspektima svog delovanja obogati ponudu i omogući veći izbor preparata po prihvatljivijim cenama za pacijente i zdravstvo u Srbiji.
U našem svakodnevnom poslovanju smo otvoreni za komunikaciju sa pacijentima, javnošću, ali i sa zdravstvenim profesionalcima i regulatornim telima u Srbiji.
Teva Serbia podržava zdravstveni sistem i društvenu zajednicu u Srbiji i samim tim postaje značajan partner na koga se može računati u budućnosti.

Stručne informacije

 

 Kratki vodič kroz želudačne probleme

 

Šta je dispepsija?

Dispepsija je širok pojam u gastroenterologiji i jedan od vrlo čestih razloga zbog kojih se pojedinci odlučuju na samolečenje. Radi se o grupi simptoma koji mogu biti: nelagoda u gornjem delu abdomena, gorušica, bol iza grudne kosti, bol u gornjem delu trbuha, mučnina, povraćanje, nadutost, rana sitost (osećaj punoće), obilno podrigivanje, regurgitacija ili anoreksija (gubitak apetita).

1/15

Koje bolesti dovode do dispepsije?

Najčešće bolesti koje uzrokuju dispepsiju su:gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) i peptički ulkus (želučani ili duodenalni). Nešto ređi uzrok nastanka dispepsije su bolesti žučnih puteva, te bolesti pankreasa (žučni kamenci, hronična upala pankreasa i sl.).

2/15

Šta je ulkusna bolest?

Ulkusna bolest se karakteriše ograničenim dubljim oštećenjem sluznice digestivnog trakta. Najčešće se javlja u želucu ili dvanestopalačnom crevu (početnom delu tankog creva). Javlja se u 5 do 10 posto opšte populacije. Najčešći uzrok ulkusne bolesti je infekcija Helicobacterom pylori ili uzimanjem nesteroidnih antireumatskih lekova (NSAIL). Iako bolesnici s ulkusnom bolešću mogu imati čitav niz simptoma najčešća je bol u gornjem dijelu trbuha. Više od polovine bolesnika budi se noću zbog bolova.
Najčešće komplikacije bolesti su krvarenja.
S obzirom na etiologiju bolesti, lečenje ulkusne bolesti sprovodi se kombinacijom antiulkusnog leka i dva antibiotika uz prethodno dokazivanje infekcije na Helicobater pylori.

3/15

Šta je GERB?

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) je patološko stanje uzrokovano refluksom (vraćanjem) želučanog sadržaja u jednjak. Kod velikog broja bolesnika (do 50 %) GERB se manifestuje samo subjektivnim simptomima koji značajno utiču na kvalitet života bolesnika, dok endoskopskim pregledima (npr. gastroskopija) nije moguće naći patološka oštećenja sluznice jednjaka. U tom slučaju govorimo o funkcionalnom poremećaju (endoskopski negativan ili ne-erozivni GERB).
Ukoliko refluks želučanog sadržaja uzrokuje i oštećenje sluznice jednjaka govorimo o GERB-u praćenim organskim promenama jednjaka (endoskopski pozitivan ili erozivni GERB).
Kod bolesnika s dugotrajnim, čestim i težim oblikom bolesti može doći i do razvoja adenokarcinoma jednjaka.

4/15

Može li se na osnovu simptoma postaviti dijagnoza bolesti koja uzrokuje dispepsiju?

Na osnovu prisutnih simptoma vrlo je teško postaviti pouzdanu dijagnozu bolesti koja je uzrok dispepsiji. To je zbog toga što se različite bolesti mogu klinički manifestovati istim simptomima koji su u pravilu nedovoljno specifični i često se preklapaju. S obzirom da je gorušica dominantan simptom GERB-a, GERB je ujedno i jedini uzrok dispepsije koji je sa velikom pouzdanošću, moguće dijagnostikovati na osnovu simptoma.

5/15

Koliko ljudi pati od GERB-a?

GERB je bolest razvijenog zapadnog sveta dok je u nerazvijenim zemljama slabije prisutna. Zadnjih godina zabležen je značajan porast obolelih koji gotovo da doseže razmere epidemije. Smatra se da čak 20-40% inače zdrave populacije zapadnih zemalja ima povremene simptome GERB-a, a čak 7-10% populacije ima gorušicu, inače vodeći simptom GERB-a, svaki dan.

6/15

Zašto nastaje GERB?

GERB nastaje zbog smanjenog napetosti donjeg sfinktera jednjaka, mišićnog prstena koji sprečava vraćanje želučanog sadržaja u jednjak. Stoga dolazi do učestalih i produženih epizoda refluksa želučanog sadržaja u donji deo jednjaka, što može dovesti do oštećenja jednjaka i/ili pojave simptoma. Drugi uzroci nastanka GERB-a mogu biti usporeno pražnjenje želuca, poremećeno pražnjenje jednjaka, prekomerno lučenje želučane kiseline i hijatusna hernija.

7/15

Koji su klinički simptomi i znakovi GERB-a?

U više od 75% bolesnika s GERB-om u kliničkoj slici dominantan je simptom gorušica. Vrlo je često udružena s regurgitacijom. Dispepsija u kojoj dominira gorušica obično je dovoljna za dijagnozu GERB-a. Simptomi se u pravilu povuku nakon terapije antacidima, odnosno primenom lekova koji smanjuju lučenje želučane kiseline kao što su H2 antagonisti ili inhibitori protonske pumpe. Nažalost česti su recidivi bolesti. U neuobičajene simptome i znakove bolesti koji mogu biti posledica refluksa želudačnog sadržaja ubrajamo astmu, udisanje želučanog sadržaja, bol u prsima, hroničnu upalu glasnih žica, hronični kašalj, promuklost, erozija zuba, pojačano lučenje sline i štucanje.

8/15

Šta je gorušica?

Gorušica je osjećaj žarenja (gorenja, pečenja) koji se širi iz želuca ili donjeg dela grudi prema vratu. Ona je često provocirana konzumiranjem određene vrste hrane, saginjanjem, napinjanjem ili ležanjem.
Gorušica je dominantan simptom GERB-a . Vrlo je često udružena sa regurgitacijom (vraćanjem želučanog sadržaja u jednjak).
Procenjuje se da se u 20 do 40 posto populacije povremeno javljaju simptomi gorušice, dok se u 7 do 10 posto oni javljaju dnevno, a 15 posto mesečno. Samo 25 do 30 posto populacije koja pati od tegoba gorušice koristi neki antacid.

9/15

Šta je regurgitacija?

Regurgitacija je vraćanje želučanog sadržaja u jednjak i često je udružena s neugodnim ukusom gorčine u ustima. Najčešće se javlja nakon obilnog obroka i obično se događa u ležećem položaju.

10/15

Koje bolesti mogu biti povezane s GERB-om?

GERB se najčešće javlja kao zasebna bolest, ali u pozadini mogu biti bolesti i stanja kod kojih je povišen pritisak unutar trbušne šupljine kao što su debljina i trudnoća, zatim bolesti kod kojih je otežano i produženo pražnjenje jednjaka i želuca (šećerna bolest, duodenalni ulkus, karcinom želuca i jednjaka, autoimune bolesti i sl.). Takođe upotreba nekih lekova kod srčanih bolesnika (na primer., nitrati, antagonisti kalcijuma koji smanjuju pritisak donjeg sfinktera jednjaka) ili nesteroidnih antireumatika kod reumatoloških bolesti mogu dovesti do GERB-a.

11/15

Kako bolesnik sa GERB-om sam sebi može pomoći?

Kliničko iskustvo sugeriše da kod osoba s blagim simptomima, promene životnih navika mogu pomoći u rešavanju tegoba. Tu ubrajamo:

  • izbjegavati obroke 2-3 sata pre spavanja,
  • izbegavati obilne obroke i pijenje većih količina tečnosti,
  • izbegavati hranu odnosno namirnice za koje na temelju ličnog iskustva bolesnik zna da pogoršavaju njegove tegobe (začinjena i masna hrana, čokolada, luk, sok od narandže...),
  • spavati s podignutim uzglavljem kreveta,
  • smanjiti pušenje, pijenje alkohola, kafe i gaziranih pića,
  • izbegavati tesnu odeću,
  • smanjiti prekomernu telesnu težinu,
  • ne vežbati neposredno nakon obroka,
  • izbegavati podizanje težih tereta, saginjanje i dugotrajno savijanje pri obavljanju poslova,
  • izbegavati lekove koji smanjuju napetost donjeg sfinktera jednjaka, usporavaju pražnjenje želuca (nitrati, teofilin, antiholinergici, oralni kontraceptivi, blokatori kalcijumskih kanala) ili mogu ošteti sluznicu jednjaka (acetilsalicilna kiselina, nesteroidni antireumatici).

12/15

Kome lekar može odrediti terapiju?

Osobe koje se dolaze kod lekara pitajući za savet, u pravilu imaju blaže, povremene tegobe ili tegobe koje su prisutne tek kraće vreme. U ovim slučajevima, lekar će u razgovoru s bolesnikom razlikovati simptome koji su pogodni za samolečenje ,od onih koji zahtevaju lečenje pod kontrolom lekara. Za bolesnike sa blažim i povremenim tegobama i tegobama koje su prisutne tek kraće vreme preporučiće simptomatsko lečenje lekovima koji se nalaze u slobodnoj prodaji (over the counter/OTC) i dati preporuke za promenu životnih navika (ukoliko je potrebno).

13/15

Kada se bolesnik mora javiti lekaru na dalju obradu?

Postoje simptomi koji upućuju na teži oblik bolesti i zahtevaju detaljniju obradu od strane lekara. Stoga je u sledećim slučajevima potrebno se obratiti lekaru.

  • učestale tegobe (više od 2 dana u nedelji)
  • ozbiljne tegobe (utiču na normalno obavljanje životnih aktivnosti)
  • tegobe koje ne prolaze usprkos terapiji
  • tegobe koje se učestalo ponavljaju
  • postojanje alarmantnih simptomima (jaka bol koja bitno utiče na kvalitet života, krvarenje iz probavnog trakta - povraćanje krvi ili stolica crne boje, anemija, učestalo povraćanje, značajan gubitak tjelesne težine, otežano i bolno gutanje hrane, palpatorni nalaz opipljive mase u trbuhu)
  • postojanje neuobičajenih simptomima (astma, udisanje želučanog sadržaja - aspiracija, bol iza grudne kosti, hronična upala glasnih žica, hronični kašalj i napadi kašlja, promuklost, erozija zuba, pojačano lučenje sline, štucanje)
  • stariji bolesnici (više od 50 godina) kod kojih se prvi put javljaju značajnije tegobe

14/15

Šta su antacidi?

Antacidi su lekovi koji neutralšu želudačnu kiselinu i na taj način povišuju pH u želucu te povećavaju napetost donjeg sfinktera jednjaka. Delovanje antacida nastupa vrlo brzo, ali je kraćeg trajanja, pa su prikladniji za lečenje onih bolesnika kod kojih je potrebno postići trenutni efekat. Antacidi se mogu uzimati nekoliko puta tokom dana (4-6 puta), sve do nestanka tegoba (ili najduže do dve nedelje).

15/15